Karcinom na mokraćnoj bešici
Najčešće se javlja kod ljudi uzrasta iznad 65 godina i karakteriše ga bezbolno krvarenje, odnosno krv u mokraći. Najpoznatiji rizik faktor za rak mokraćne bešike je pušenje.
Šta predstavlja?
Mokraćna bešika je organ koji skladira urinu iz bubrega sve do njene eliminacije iz tela. Unutrašnja površina mokraćne bešike je obložena određenim slojem ćelija. Cilj ovog sloja je da zaštiti mokraćnu bešiku od uticaja urine. Kod raka mokraćne bešike, ove ćelije počinju da se nekontrolisano da razmnožavaju i zahvataju zdrava tkiva.
Koji su simptomi?
Rak na mokraćnoj bešici se najčešće manifestria bezbolnim krvarenjem u urini. Ipak, ovo krvarenje može biti vidljivo samo uz pomoć mikroskopa. Ponekad se može otkriti u urini prilikom drugih ispitivanja. Mnogo ređe, peckanje prilikom mokrenja može biti posledica raka mokraćne bešike. Ipak ne postoje testovi koji se koriste kao sigurni za rak na mokraćnoj bešici.
Koji su rizik faktori?
Pušenje: smatra se najvećim rizik faktorom za razvoj raka na mokraćnoj bešici. Kod pušača je rizik od raka na mokraćnoj bešici dva puta veći nego kod nepušača. Hemikalije koje izazivaju rak nalaze se u dimu cigareta, apsorbuju se preko pluća i krvi gde se filtriraju i stižu do mokraćne bešike. Zato ove hemikalije imaju kancerogene efekte na mokraćnu bešiku.
Određene profesije: tumori na mokraćnoj bešici se najčešće javljaju u indutriji boja, kod radnika koji rade sa hemikalijama kao što su benzidin i betanaftilamin, kao i guma, koža, kod proizvođača tekstila, molera, mašinskih radnika, vozača kamiona. Faktori rizika, zajedno sa rizikom od pušenja cigareta, kod određenih profesija drastično se povećavaju.
Ostali faktori rizika: rak na mokraćnoj bešici se najčešće javlja kd osoba iznad 65 godina starosti. Češći je kod muškaraca,4 puta više u odnosu na žene. Hronična infekcija urinarnog trakta, kamen u bubregu i mokraćnoj bešici, ređi urođeni defekti na mokraćnoj bešici, nedovoljni unos tekućine, porodična istorija raka na mokraćnoj bešici, konzumacija vode sa arsenom, sve su ovo rizik faktori za nastajanje raka na mokraćnoj bešici.
Kako se dijagnosticira?
Kada postoji krvarenje u urini prave se savremene dijagnostičke procedure na mokraćnoj bešici. Takođe, u dijagnozi može pomoći i urinarna citopatologija. Ipak, dijagnostička vrednost ovih studija u dijagnozi tumora mokraćne bešike je niža. Najbolji metod za ovu dijagnuzu je cistoskopija. Cistoskop se unosi preko spoljašnjeg mokraćnog kanala direktno u unutrašnjost mokraćne bešike. To je cevasti instrument sa ugrađenim optičkim sočivama ( „hladno svetlo“). Ukoliko se primete određene abnormalne promene, lekar može uzeti i komad tkiva. Cistoskopijom se omogućava patološka dijagnoza. U zavisnosti od patoloških rezultata, može se pojaviti potreba za dodatnu terapiju.
Kako se leči (Terapija)?
Prema rezultatima patologije, određuje se faza i stadijum bolesti, posle čega se preporučuje metod lečenja. Bez progresije u mišićnom tkivu mokraćne bešike, dovoljno je sprovesti TUR (BT) (uklanjanje tumora sa endoskopskom metodom).
Dalje, u redovnim intervalima pacijenti se kontrolišu uz pomoć cistoskopije . Praćenje je važno budući da se tumor na mokraćnoj bešici ponavlja u 75% slučajeva u prve dve godine. Kod visoko rizičnih tumora potrebno je kontrolisati lek u mokraćnoj bešici.
Tumori koji su napredovali do mišićnog tkiva, ali koji nisu prošireni na limnfne čvorove i na organe, odstranjuju se radikalnom cistektomijom. Prilikom ovog tretmana uklanja se prostata i susedni limfni čvorovi. Zatim se pravi nova mokraćna bešika gde će se skladirati urina pacijenta ili se koristi crevo koje se povezuje sa kesicom i postavlja se direktno na koži. Kod nekih pacijenata tretman se sastoji od: hirurške intervencije, radioterapije ili hemoterapije.
Metastatski (ako je proširen na druge organe ili limfne čvorove) u tretmanu bolesti se koristi hemoterapija.
