Tiroidni karcinom
Rano dijagnosticiranje i odgovarajući tretman tiroidnog karcinoma daje mogućnost za uspešan tretman. Postoje četiri glavne vrste karcinoma na tiroidnoj žlezdi. U zavisnosti od vrste karcinoma, određuje se i način tretmana.
Šta je tiroidni karcinom?
Tiroidni karcinom se pojavljuje kada ćelije u tiroidnoj žlezdi trpe genetske promene (mutacije). Tiroidni karcinomi se obično javljaju kao ispupčenje, koje se može osetiti preko kože na vratu ili kao čvor na tiroidnoj žlezdi. Čvor može varirati u veličini, od malog zrna do veličine oraha, i sastavljenje od ćelija koje su organizovane u grupama. Čvrovi se klasifikuju kao hladni i topli. Ozbiljnije treba da seshvate hladni čvorovi, budući da je15% ovog tipa kancerogeno. Zbog ovoga, pacijenti koji imaju hladne čvorove moraju bitiodmah podvrgnuti iglenoj biopsiji. Sa ciljem da se dobiju relevantni rezultati, biopsija se mora izvesti od strane specijalista u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama, a primerak treba da bude ispitan od strane iskusnih patohistologa. Biopsija se izvodi da bi se utvrdilo dali je čvor kancerogen ili nije.
Tipovi tiroidnog karcinoma i lečenje
Postoje četiri glavne vrste karcinoma na tiroidnoj žlezdi:
1. Papilarni tiroidni karcinom
Papilarni tip tiroidnog karcinoma sa zastupljenošću od 80% dijagnosticiranih vrsti je najčešći tip karcinoma. Papilarni karcinom je dijagnosticiran kod pacijenata na uzrastu izmđu 20 i 50 godina. U odnosu na pol, žene su tri puta podložnije ovom tipu kancera. Ovaj tiroidni karcinom je najčešći kod dece uzrasta od 14 godina ili kod mlađih. Karcinom može više godina (ponekad čak i 30 godina)da ne pokazuje nikave simptome, budući da najčešće ostaje veličine od 1 cm u prečniku i može se desiti da nikada ne poraste. Ovaj karcinom se obično primećuje incidentno, prilikom hirurškog odstranjivanja žlezde, zbog gušavosti ili hipotiroidizma. Ponekad ljudi čak i nisu svesni da imaju ovaj tip kancera. U nekim zemljama, kao što su Japan i Finska, stopa dostiže čak 30 odsto. Smatra se da prekomerno konzumiranje morske hrane može biti uzrok za ovako visok procenat. Prekmerno konzumiranje joda izaziva upaljenje tiroidne žlezde i ovo dovodi do karcinoma. Između ostalog, za vreme preventivnih pregleda,poslednjih godina,zahvaljujući visokosenzitivnoj ultrazvučnoj opremiutvrđivanje ovih čvorova je poboljšano .
Lečenje: Leči se operacijom. Odstranjuje se cela žlezda (potpuna tiroidektomija). Ukoliko se radi o mikrokanceru manjem od 10mm, nakon operacije, pacijent uzima lekarstva sa tiroidnim hormonima. U slučaju kada je karcinom proširen do limfnih čvorova i kada je dospeo do kapsule koja okružuje tiroidni karcinom, i u slučajevima kada je karcinom veći od 10 mm, onda se pacijent čest nedelja nakon operacije, podvrgava tretmanu sa radioaktivnim jodom. Tretman smanjuje rizik ponovnog lokalnog pojavljivanja i pojavu udaljenih metastaza.U slučaju kada su razvijeni limfni čvorovi na vratu pacijenta, tiroida treba da bude odstranjena zajedno sa limfnim čvorovima. U ovom stadijumu, ukoliko postoji potreba, dijagnoza se postavlja iglenom biopsijom. Odstranjuju se tiroidna žlezda i limfni čvorovi, pri čemu se štiti unutrašnjost tkiva. Ova operacija senaziva kompletna tiroidektomija, odnosno modificirana radikalna ili funkcionalna disekcija na vratu. Praćenje pacijenta se vrši određivanjem nivoa TSH i tiroglobulina. TSH pokazuje količinu hormona primljenog od strane pacijenta i nivo tiroglobulina, koje nakon tretmana treba da budei oko 0-e, što pomaže da se otkrije eventualno novo oboljenje. Ipak, u nekim slučajevima, bolest se može ponovo pojaviti i bez visokog nivoa tiroglobulina. Inače, nakon operacije90 procenata pacijenata se vraća normalnom načinu života.
2. Folikularni tiroidni karcinom
Ovaj karcinom se obično javlja kod žena na uzrastu od 40 do 60 godina. Karakteriše se zastupljenošću od 10% od ukupno dijagnostikovanih vrsti. Među tiroidnim karcinomima, folikularni tiroidni karcinom se najteže dijagnosticira. Iglena biopsija urađena pre operacije, kao i evaluacija smrznutog preseka, napravljenog za vreme operacije, ne mogu definitivno dati procenu o tome dali je lezija karcinom ili nije. Da bi se utvrdilo dali se radi o malignoj bolesti, potrebno je da se vidi dali ćelije ulaze u kapsulu koja okružuje čvor sastavljen od normalnih ćelija. U slučaju kada je kapsula narušena, reč je o folikularnom karcinomu, u suprotnom, dijagnosticira sekao benigna folikularna formacija.
Lečenje: Tretman ovog karcinoma je jednak tretmanu palilarnog karcinoma, a to je potpuna tiroidektomija. Bez obzira na veličinu invazivnog kanceroznog tumora, nakon operacije pacijent se tretira radioaktivnim jodom. Nakon tretmana, 80 procenata pacijenata nastavlja sa normalnim životom .
3. Medularni tiroidni karcinom
Medularni tiroidni tumori se ubrajaju u 5 procenata svih dijagnosticiranih tiroidnih karcinoma. Familijarni tip (nasledni tip) medularnog karcinoma se najčešće javlja kod uzrata od 1 do 20 godina. Nenasledni medularni karcinom se javlja posle četrdesete, najčešće u obliku metastaza na limfnim žlezdama.
Lečenje: Tretman je kompletna tiroidektomija zajedno sa deiskcijom limfnih čvorova na mestu gde je tumor. Nakon operacije, pacijent se tretira radioaktivnim jodom. Pacijent se prati proverom nivoa kacitonina u krvi. Nakon uspešnog tretmana, 60 procenata pacijenata nastavlja sa normalnim životom .
4. Anaplastični tiroidni karcinom
Ovaj tip se javlja sa 5% od svih tiroidnih karcinoma. Anaplastični tiroidni karcinom je češći kod starijih osoba (sa prosekom uzrasti od oko 60 godina). Papilarni ili folikularni karcinomi, koji nisu bili lečeni dugi niz godina odjednom menjaju svoje biološko ponašanje i počinju da rastu brzo, prerastajući u anaplastični tiroidni karcinom. U ovakvim slučajevima operacija nije opcija za tretman. Ipak, tretman radiološkom terapijom se koristi kako bi se olakšalo disanje, kod onih pacijenata koji imaju problem sa disanjem.
Šta je gušavost?
Postoje tri bolesti koje su izazvane tiroidnom žlezdom: gušavost, tiroidni karcinom i tiroiditis (upala tiroidne žlezde). Najčešće oboljenje među njima je gušavost. Istraživanja su pokazala da 60 procenata ljudi ima gušavost u ranoj fazi. Pol je takođe važan faktor kod pojave ove bolesti. Verovatnoća da se žene suoče sa ovom bolešću je pet puta veća.
Tiroida može rasti u volumenu jednog ili više čvorova. Medicinski tretman je nodularna gušavost. Poznat faktor koji izaziva gušavost je nedostatak joda.
Koji su dijagnostički metodi?
Kod male gušavosti dijagnoza se postavlja palpacijom na vratu, zatim pomiću krvnih testova koji određuju nivo T3, T4 i THS, kao i scintigrafijom. Rast tiroidne žlezde može izazvati otok na osnovi vrata veličine pesnice. Ovo stanje je poznato kao gušavost. Gušavost se može ponoviti ako pacijent nije pravilno lečen. Samo 5% pacijenata kod kojih je dijagnosticirana gušavost mogu da razviju karcinom. Čak 95% pacijenata koji imaju gušavost,posle tretmana nastavlja sa svakodnavnim aktivnostima. Ukoliko neko smatra da ima gušavost, prvenstveno se mora konsultovati sa endokrinologom. Za ispravan tretman gušavosti, potreban je timski pristup budući da je najčešće posle urađenog eho prgleda od strane radiologa, neophodna i iglena biopsija – uzimanje uzorka za ispitivanje. Pacijenti kojima je prilikom tankoiglične aspiracione biopsije (koja se koristi u dijagnozi tiroidnih nodusa), dijagnosticiran kancer, šalju se na hiruršku intervenciju. Operacija se preporučuje kod pacijenata koji imaju poteškoće sa disanjem, zbog prisustva nemalignih nodusa na vratu.
